Protok toplote kreće se uvek u smeru od toplijeg prema hladnijem, pa tako i kroz staklo. Pri tome nas posebno pogađa pravac kojim se gubi toplota iz zagrejanih prostorija u prirodnu okolinu. Energetski gubici su za toliko manji koliko je manji protok toplote kroz staklo. Koeficijent toplotne provodljivosti pokazuje količinu energije koja u jedinici vremena prođe kroz jedinicu površine i jedinicu debljine stakla sa toplije na hladniju stranu i označava se sa ”K” ili ”U”. Pojačana toplotna zaštita postiže se primenom izo-stakala kojima su tehnološki poboljšana svojstva delovanja na prenos i zračenja toplotnog protoka. Najviše uspeha na smanjenje protoka toplote kroz izo-staklo donosi zahvat u međuprostoru između stakala od kojih je ono sastavljeno. Tu je zamenom suvog vazduha s inertnim gasovima (Npr. argon) napravljen prvi korak. Sledeći korak na smanjenju toplotnog protoka učinjen je vrlo istančanim postupkom,danas najznačajnijim tehnološkim dostignućem u proizvodnji stakla kojim se na površinu stakla deponuje selektivan sloj molekula oksida koji reflektuju samo toplotno zračenje (IC – zraka drugih talasa).
   Dakle, kroz stakla niske emisije (niskoemisiono staklo) gubi se manje toplote jer ta stakla deo energije vraćaju nazad u pravcu iz kojeg ona dolazi. Istovremo takvi slojevi minimalno deluju na sunčevo zračenje, pa s jedne strane značajno smanjuju toplotne gubitke, a s druge strane dozvoljavaju dobitke sunčeve energije. Zbog ovakvih svojstava, stakla niske emisije ubrajamo i među ekološka stakla jer ona, smanjenjem gubitaka toplotne energije, smanjuju ukupnu potrebu za njenom proizvodnjom, pa na taj način smanjuju i emisiju štetnih gasova u atmosferi.

   Najspektakularniji i najgrandiozniji fenomen zračenja koji poznajemo je – sunce. Sva zračenja dobijena od sunca predstavljaju energiju. Od ukupne sunčeve energije svega 1/50.000 stiže do spoljašnje granice Zemljine atmosfere, što iznosi oko ,1350 W/m2. Od toga čak 79 odsto stiže na površinu Zemlje gde je primarno u obliku svetlosti (42% ) i u obliku toplotne energije koju donose UV zraci i IC – zraci kratkih talasa (58%). Sva ta energija je od vitalnog značaja za život na Zemlji, ali je istovremeno i problem kojem se mora posvetiti pažnja. Svi dobro znamo da prejaka svetlost zaslepljuje. Ta pojava je sama po sebi neprijatna, ali je i štetna i opasna jer deluje na organe vida tako da može prouzrokovati njihovo oštećenje i ugrožava sigurnost svih nas u radu, saobraćaju, itd.
   Ukupni energetski dotok koji u obliku svetlosti pada na jedno staklo biva u delu odbijen, upijen i propušten, a ta tri fenomena definišemo kao: koeficijent refleksije, koeficijent apsorbacije i koeficijent transmisije svetlosti. Od njih, najvažniji je za nas parametar prolaza ili transmisije svetlosti, jer pomoću njega biramo staklo za kontrolu količine propuštene svetlosti, tzv. reflektujuće staklo, koje će nam u odredenom prostoru dati najpovoljnije odnose vidljivosti bez zaslepljivanja, pa kroz to i najbolje uslove boravka i rada. Koeficijent apsorbacije svetlosti nema praktičnog značenja, a koeficijent refleksije nam pomaže u oceni estetski vrednosti pročelja. Vidljivost u prostor kroz staklo ipak zavisi o koeficijentu prolaza svetlosti jer je enterijer vidljiv onoliko koliko je osvetljen. Sva energetska zracenja koja prolaze kroz staklo i ulaze u prostoriju definišemo kao”dodatak sunčeve toplote”. Zimi on delimično kompenzuje gubitke toplote, ali je leti njegovo delovanje – suprotno. Sunčevo zračenje kroz velike staklene površine prekomerno zagreva prostore. Taj problem rešavamo pomoću stakla za kontrolu energije, koja takođe nazivamo reflektujućim staklima, a u oba se slučaja radi o istim staklima koja su zbog tih osobina i višenamenska ili polivalentna.
   Na jednoj površini reflektujućih stakla nalazi se vrlo tanak sloj koji selektivno deluje prema ukupnom sunčevom zračenju. Selektivni sloj bira vrstu i količinu svetlosti koje će propustiti prema dužini njihovih talasa, ali on ne deluje i na zračenje ”čiste toplote” koja dolazi iz izvora toplote bez svetlosti (radijatori i sl.) jer ta zračenja pripadaju spektru IC – zraka dugih talasa.
   Široka je paleta stakla za kontrolu sunca, a njihovo delovanje na fenomen dodatka toplote treba posmatrati kroz parametar koji nazivamo solarni faktor. Solarni faktor predstavlja ukupan zbir sunčeve energije koja je prošla kroz staklo direktnom transmisijom i zračenjem dela energije apsorbovane u staklu i u prostoru oko stakla. Koeficijent refleksije energije, sam po sebi, nema praktičnog značenja, dok nam koeficijent apsorbovanja energije ukazuje na potrebu kaljenja stakla radi izbegavanja termo – šoka samog stakla. Preporučeno je kaljenje svakog stakla koje apsorbuje više od 60 odsto energije.

   Parsol je staklo koje se tokom procesa proizvodnje boji u masi, a to znaci da je staklena masa obojena određenom bojom već u peći. Boja stakla, osim dekorativnosti, daje Parsolu svojstvo ”upijanja” svetlosti i toplotne energije. Time proširuje mogućnosti primene i bogastvo izražaja. Primenjuje se kao podloga za proizvodnju reflektirajucih stakla i ogledala, a u svom osnovnom, obliku u automobilskoj industriji, proizvodnji nameštaja, te u građevinarstvu za uređenje enterijera, dok je ugradnja u fasade smanjena zbog obaveze kaljenja radi izbegavanja termo šokova.

    Stopsol se odlikuje odličnim fotometričkim i energetskim karakteristikama.
Stopsol je reflektujuće staklo proizvedeno na podlozi parsola pirolitičkim postupkom što znači da je tokom proizvodnje stakla, na još toplu masu, nanesen prskanjem sloj selektivnih metalnih oksida koji su u tu masu utonuli. Refleksni sloj je trajno zaštićen staklenom masom i nije podlozan nikakvim promenama svojstva u bilo kakvom obliku kroz vreme. Njegova visoko reflektivna spoljna površina,čini ga čestim izborom kada je potrebno zakloniti unutrašnjost prostora od pogleda prolaznika.Napomenuli bi smo da efeekat refleksije zavisi od odnosa unutrašnjeg osvetljenja i spoljašnje količine svetlosti.Drugim rečima noću kada je napolju mračno a unutrašnjost prostorija je osvetljena veštačkim svetlom ,staklo providno gledano sa spoljne strane, dok tokom dana kada je sunčano staklo je reflektivno (efekat ogledala) gledano sa spoljne strane.Kao dodatak solarnom faktoru,energetski faktor u paketu često još dodatno poboljšava niskoemisiono staklo.
Sofisticirana izo stakla (staklo - paketi)
   Danas raspolažemo velikim izborom rešenja u termičkoj izolaciji pomoću stakla, a kreću se od U(K)=2,9 W/m2K za obično dvoslojno izo-staklo, do U(K)=0,5 W/m2K za složena sofisticirana izo-stakla sa pojačanom izolacijom.

   Ornament stakla su stakla na koje je tokom proizvodnje stakla, na još toplu masu mehanički utisnuta reljefna šara.Ovakva stakla daju veliki optički efekat zamućenja ili deformacije slike kada se gleda kroz njih.

   Stakla sa reljefnim šarama na sebi radi smanjenja prozirnosti i estetskog efekta.Kroz ova stakla se nemože jasno videti već se objekti samo mutno naziru ukuliko su blizu staklene površine.
  U zavisnosti od vrste i oblika šare navešćemo neka ornament stakla:
  • Delta
  • Katedral
  • Griz

   Na mestima gde je prvenstveni akcenat na estetskom aspektu i gde su staklene površine male, koriste se još mnoge vrste stakla koje nemaju naročito dobre fizičke , solarne i termičke osobine.
   Na vitražima se koriste različita bojena stakla , prozirna , poluprozirna ili mat, neke vrste brušenih stakala ili ogledala. Takva stakla se često postavljaju u sredinu troslojnog paketa s tim ciljem da bi se poboljšale mehaničke i termičke osobine.